Саша Зуровац In memoriam
"...Еее, људи моји, кака је она Љубица курава,то жив створ не би вјерово’. Таман киша престала, склонимо се ми у мрак, под ону стреху, а ја за_гаче.
Кад оно, Бог те мазо, нема гача! Уфатим је одзада – гологуза. А туу смо, мислим се. Ма неам ти ја пуно шта више причати...
Гуслам ти ја, гуслам, ноге ми се тресу, кад одозго, с олука, једна капља, ТУП, право овдје за врат, ко да ме неко канџијом ошин’о.
Спаде чуна, у секунд испуше ко душица. Пита роспија, шта ти би,
повеќе >>